FILATELIJA U SRBIJI

Filatelija kao grana kolekcionarstva podrazumeva bavljenje sakupljanjem, čuvanjem i proučavanjem poštanske istorije. Kao takva ona je podeljena na period “predfilatelije” i period nakon uvođenja prve poštanske marke (6. maj 1840. u Velikoj Britaniji, “crni peni”). Drugi period podrazumeva sakupljanje svih maraka izdatih u nekoj zemlji ili na neku zajedničku temu (sportske, sa geografskim motivima, biljke i životinje, o nekom istorijskom događaju itd…).

Pored nekorišćenih maraka predmet sakupljanja su i poštanski objekti kao dopisnice, razglednice, putovala pisma, paketi, sprovodnice i sve drugo korišćeno u poštanskom saobraćaju.
Filatelisti u Srbiji danas, organizovani su u oko 25 društava po većim regionalnim centrima, a objedinjeni u Savez filatelista Srbije (SFS) osnovan 1948. godine. SFS u svojoj dugoj istoriji imao je i boljih dana kada je bio svesrdno pomagan od institucija vezanih za filateliju.

80ih godina prošlog veka možemo reći da su filatelističke kolekcije naših maraka dostigle svoju najveću vrednost, jer postoje slučajevi da su vlasnici njihovom prodajom dobijali sredstva čak i za kupovinu nepokretnosti. Poređenja radi današnja vrednost kompletne zbirke redovnih i prigodnih izdanja naših maraka od 1865. do danas ima vrednost od tri do pet hiljada eura. Treba izdvojiti marke sa oznakom gravera, “probe”, marke sa greškom i druge specijalitete u filateliji koji imaju veću vrednost od istih običnih maraka.
Pored njihovog sakupljanja, najuspešniji filatelisti svoje zbirke imaju priliku i da izlažu na filatelističkim izložbama u organizaciji društava i saveza. Njihove kolekcije na ovaj način se kvalifikuju i za međunarodne izložbe, na kojima smo u poslednjih nekoliko godina ostvarili zapažene rezultate.

Savez filatelista Srbije kao nacionalna organizacija ovih kolekcionara danas se nalazi u teškoj situaciji. Dolaskom 90ih i padom svih vrednosti u društvu filatelija od hobija postaje luksuz i biva zanemarena. Sve manje mladih se interesuje za nju delom i zbog manje upotrebe poštanskog saobraćaja razvitkom telekomunikacija i računara. Ipak postoje svetli primeri nekih Osnovnih škola u Srbiji koje su radom entuzijasta u sekcijama postigli dobre rezultate. Upravo na edukaciji i promociji filatelije najviše se radilo predhodnih godina.
Poštanska marka kao minijaturno umetničko delo koje nosi neku poruku predstavlja svojevrstan način da se ona pošalje u svet, jer nalepljena na koverti može se poslati u bilo koji deo Zemljine kugle. Tako se kvalitetnim oblikovanjem i lepom izradom, a još više  izborom tema i motiva, javnosti, domaćoj i međunarodnoj, skreće pažnja na istorijska, kulturna, naučna, umetnička, sportska, turistička, pa i privredna dostignuća i nasleđa neke zemlje. Upravo iz tih razloga neophodno je voditi više računa o emisionoj politici maraka gde filatelisti Srbije iz svog iskustva bavljenjem markama celog sveta mogu da pomognu nadležnim institucijama.

“Klub filatelista” je mesto na kojem se svake nedelje od 9 do 13 časova okupljaju filatelisti u Beogradu. Već 27 godine nalazi se u ulici Svetog Save 16-18 (II sprat) i ako do sada niste imali priliku da ga posetite, a nešto od ovoga vas je zainteresovalo ili želite da saznate više, predlažem da to učinite.

Dušan Stojković, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.